Са Википедије

Хуссар Ирыстон
სამხრეთ ოსეთი
Република Јужна Осетија

Застава Грб
Главни град	Цхинвали
Службени језици	осетски
Влада
- Председник	Едуард Кокојти
- Премијер	Јури Морозов
Површина
- Укупно	3,900 km²
- Вода (%)	n/a
Становништво
- Процена 2000.	70.000
- Густина	18/km²
Валута	Руска рубља (RUB)
Временска зона - Лети	UTC +3 UTC +4

Јужна Осетија (осетски: Хуссар Ирыстон, Хушар Ириштон; грузијски језик: სამხრეთ ოსეთი, Самхрет Осети; рус. Южная Осетия, Јужнаја Осетија) је де факто територија на Кавказу, која се отцијепила од Грузије. Иако је ова бивша совјетска аутономна област прогласила своју независност и контролише значајан део области, њено одвајање од Грузије није признала ни једна међународна организација (попут УН, ОЕБС, ЕУ итд.), а тренутно је међународно призната од стране две државе. У међународним организацијама се на ово подручје де јуре гледа као на део грузијске регије (мкхаре) Шида Картли. Грузија не признаје Јужну Осетију ни као засебно подручје ни као независан ентитет, па се ово подручје назива или по историјском средњевијековном имену Самачабло или, однедавно, називом регија Цхинвали (по главном граду подручја).

[уреди] Политички статус

Уједињене нације, Европска унија, ОЕБС, НАТО и већина земаља света признају Јужну Осетију као интегрални део Грузије. Ипак, ова де факто независна република којом управља сецесионистичка влада одржала је други референдум о независности^[1] 12. децембра 2006. године, након првог референдума из 1992., који међународна заједница није сматрала ваљаним^[2]. По очекивањима, већина гласача је гласала за независност од Грузије. Овај референдум нису признали УН, ЕУ, ОЕБС, НАТО и Руска Федерација, због недостатка суделовања етничких Грузијаца и због сумњиве законитости референдума којег није признала централна власт у Тбилисију^[3]. Уз овај сецесионистички референдум, одржани су и избори у подручјима Јужне Осетије које контролише Грузија и на којима је Дмитри Санакојев изабран као алтернативни председник Јужне Осетије^[4].

[уреди] Историја

[уреди] Ранија историја

Осети су потомци племена из средишње Азије чији су припадници говорили иранским језицима. Њихово покрштавање се одвијало у раном средњем веку под грузијским утицајем. За време монголске владавине истерани су са свог подручја јужно од реке Дон у данашњој Русији, те делимично мигрирали на и преко кавкаских планина у Грузију где су основали три подручне целине^[5]. Дигор на западу је потпао под утицај Кабардинаца који су увели ислам. Туалаг на југу је постао оно што је данас Јужна Осетија, део историјске грузијске кнежевине Самачабло у коју су се Осети склонили од монголских освајача. Ирон на сјеверу је постао оно што је данас Северна Осетија, која је у склопу руске државе од 1767. године. Данас су већина Осета хришћани (око 61%) али са значајном муслиманском мањином.

[уреди] Јужна Осетија под Русијом и СССР

Јужну Осетију и Грузију Русија је анексирала 1801. године и припојила у Руско Царство. Након револуције у Русији, Јужна Осетија је постала део мењшевистичке Грузијске Демократске Републике, док је северни део укључен у Теречку совјетску републику. У овом подручју се 1920. године, догодио сукоб између грузијских владиних снага и осетских снага које су предводили осетски и грузијски бољшевици. Совјетска грузијска влада коју је основала 11. Црвена армија, створила је Јужноосетску аутономну област у априлу 1922. године.

[уреди] Грузијско-осетски сукоб

За више информација видети Грузија и Рат у Јужној Осетији

Карта Јужне Осетије

Напетости у регији почеле су расти растом национализма код Грузијаца и Осета 1989. године. Пре ових напетости, обе заједнице живеле су у миру, изузев 1920. године. Постојао је велики број мешовитих бракова међу припадницима два народа.

Те 1989. године Јужноосетски народни фронт (Адемон Никхас) почео је захтевати уједињење са Северном Осетијом као меру заштите осетијске аутономије. Јужноосетско врховно веће је 10. новембра 1989. одобрило уједињење Јужне Осетије са Северном Осетијом, која је тада представљала једну од република Совјетског Савеза. Дан касније, грузијски парламент је укинуо аутономију Јужној Осетији, те забранио новине и демонстрације.

Након проглашења независности Грузије 1991, под вођством националистичког вође Звиада Гамсахурдије, грузијска влада је прогласила грузијски језик као једини службени језик у земљи. У совјетско време је уз грузијски, службени језик био и руски, што је истакнуто уставима из 1936. и 1979. године. Ово је изазвало велику узбуну у Јужној Осетији, чије вође су захтевале и употребу осетског у њиховој земљи. Осетска мањина је и даље захтевала већу аутономију, што није одобравала грузијска власт. Током 1991. године, избили су насилни инциденти на националној основи током којих су нападнута многа јужноосетијска села, те грузијске куће и школе у Цхинвалију. Црни биланс ових сукоба чини око 1000 погинулих и између 60.000 и 100.000 избеглица који су избегли или у Северну Осетију или у Грузију. Многи Осети из Јужне Осетије су се населили у ненасељена подручја Северне Осетије из којих је 1944. Стаљин избацио Ингуше, што је довело до сукоба између Осета и Ингуша на бившем ингушком подручју. Само 15% укупне популације Осета данас живи у Јужној Осетији.

Споменик жртвама грузијско-осетског сукоба у Цхинвалију

Године 1992, Грузија је пристала на прекид ватре како би избегла веће сукобе с Русијом. Грузијска и јужноосетијска влада су пристале на споразум којим се избегава насиље, а Грузија је пристала да не уводи санкције против Јужне Осетије. Тада су основане осетијске, руске и грузијске мировне снаге. ОЕБС је 6. новембра 1992. године, покренуо мисију у Грузији којом се надзиру мировне операције. Од тада до средине 2004. године, ситуација у Јужној Осетији је била релативно мирна. У јуну 2004. започеле су нове напетости узроковане грузијским акцијама против незаконите трговине у регији. Догађали су се разни случаји напада, бомбардовања и узимања таоца у којима је погинуло или рањено десетине људи. Прекид насиља је поново договорен 13. августа, али је често био нарушаван. Грузија је од Македоније, Бугарске, Украјине и Србије купила знатан ратни арсенал^{[тражи се извор]} а један део њене војске обучавали су маринци из САД.

Грузијска војска је 07. августа 2008. у циљу преузимања контроле над отцепљеним делом напала територију Јужне осетије а руски тенкови су већ сутрадан кренули у одбрану становника Јужне Осетије, који већином имају руско држављанство, и својих мировних трупа. Руска војска је у року од неколико дана преузела контролу над већином територије Јужне Осетије укључујући и главни град Цхинвали. Иако је премијер Русије Владимир Путин става да у посредовању треба да учествују ЗНД, које су дале мандат мировним снагама, у сукобу покушава да учествује ЕУ преко свог председавајућег, Француске.

[уреди] Географија

Јужна Осетија покрива подручје од око 3.900 km² на јужној страни Кавказа, и планинама је одвојена од Северне Осетије (дела Руске Федерације), те се протеже јужно скоро до реке Мтквари у Грузији. Подручје је врло брдовито, па се већи део територије налази изнад 1.000 метара надморске висине.

[уреди] Економија

Економија је добрим делом заснована на пољопривреди, иако је обрадиво свега 10% територије. Највише се узгајају житарице, воће и вино. Шумарство и узгој стоке је такође развијен, индустрија постоји посебно око главног града Цхинвалија.

Након рата с Грузијом 1990их, економско стање у Јужној Осетији постало је тешко. Запосленост и залихе су ретки. Грузија је прекинула снабдевање електричном енергијом, па је Јужна Осетија била присиљена направити далеководе до Северне Осетије. Већина становништва преживљава од пољопривреде. Због економских проблема, нејасне политичке будућности, хиљада избеглица и илегалне трговине дрогама и оружјем регија је постала поново нестабилна последњих неколико година. Практично једино важно економско добро Јужне Осетије је контрола над тунелом „Роки“ који повезује Русију и Грузију и од којег јужноосетијска влада добија скоро трећину буџета убирањем царина на робни промет.

[уреди] Референце

[уреди] Спољашње везе

• International Comission for Resolution of Georgian-Ossetia conflict Подаци, фотографије и приче из Јужне Осетије]
• Недељно интернет издање о Јужном Кавказу
• Фотографије и приче из јужне Осетије
• Осетија: историја, култура, политика и вести
• Би-Би-Сијев преглед Јужне Осетије
• Два референдума и два председника у Јужној Осетији