Са Википедије

Владимир Путин

Владимир Путин
Премијер Русије
Претходник	Виктор Зупков
Тренутни
У служби од 8. маја 2008.
Председник	Дмитриј Медведев
Рођење	7. октобар 1952. Лењинград
Супруга	Људмила Путина
Потпис

Владимир Владимирович Путин (рођен 7. октобра 1952. године у Лењинграду, сада Санкт Петербург) је председник Владе Руске Федерације. За председника Руске Федерације изабран је 26. марта 2000, у првом кругу председничких избора. Од 31. децембра 1999. до 7. маја 2000. године, по декрету председника у оставци Бориса Јељцина, вршио је дужности председника Русије. За други мандат је изабран 2004. који је трајао до 7. маја 2008. када је га је на тој функцији наследио Дмитриј Медведев. Путин је изабран за други мандат на месту премијера, 8. маја 2008.

[уреди] Биографија

[уреди] Младост и служба у КГБ-у

Путин је рођен у Лењинграду (данашњи Санкт Петербург) 7. октобра 1952. Његова мајка Марија Ивановна Путина је била радник у фабрици, а отац Владимир Спиридонович Путин је био регрутован у Совјетску морнарицу да служи на подморници почетком 1930их, а касније је служио у НКВД-у у саботерској групи током Другог светског рата.^[1] Владимир Путин је имао још два брата који су рођени средином 1930их; један је умро неколико месеци након рођења, а други је подлегао дифтерији током опсаде Лењинграда. Деда Владимира Путина, Спиридон Путин, је био лични кувар Владимира Лењина и Јосифа Стаљина.^[2]

Путин је у младости волео да имитира обавештајце које су у филмовима глумили глумци попут Вјачеслава Тихонова и Георгија Жижонова^[3] Дипломирао је међународно право на Правном факултету Лењинградском државном универзитету, а тема димпломског рада је био Принцип најповлашћеније нације (рус. Принцип наиболее благоприятствуемой нации)^[4]. На универзитету је такође постао члан Комунистичке партије Совјетског Савеза и остао је њен члан све до њеног распуштања децембра 1991. ^[5][3]

Након дипломирања, Путин је примљен у КГБ. Радио је у Директорату КГБ Лењинграда и Леинградске области, где је упознао Сергеја Иванова.^[6] Године 1976. завршио је курс КГБ-а у Окти код Лењинграда.

Од 1985. до 1990. Путин је био на дужности у Дрездену, Источна Немачка. Након пада Берлинског зида, Путин је био враћен у Совјетски Савез и у јуну 1991. је преузео место у Одсеку за међународна питања на Лењинградском државном универзитету, где је вице-ректор био Јуриј Молчанов. Градоначелник Лењинграда у то време је био Анатолиј Сопчак, асистент на Лењиградском државном универзитету из Путинових студентских дана и његов предавач. Путин је званично дао отказ у државној безбедности 20. августа 1991. током државног удара који је предводио КГБ против совјетског председника Михаила Горбачова.

[уреди] Почетак политичке каријере

Постаје први заменик градоначелника Санкт Петербурга 1994, године, а у августу 1996. године се сели у Москву где постаје члан администрације председника Бориса Јељцина. Био је шеф руске обавештајне службе ФСБ (једне од наследница КГБ) од јула 1998. до августа 1999. године, а такође је радио као секретар у служби безбедности од марта до августа 1999. године.

[уреди] Први пут премијер (1999.)

Путина је Борис Јељцин поставио на место премијера у Влади Русије у августу 1999. године. Путин је постао пети руски премијер у мање од 18 месеци. Тада нико није очекивао да ће, јавности непознати, Путин на том месту остати дуже од његових предходника. Јељцинов главни опонент градоначелник Москве Јуриј Лушков и бивши премијер Јевгениј Примаков, су већ били у кампањи за председничке изборе. Тада нико није могао претпоставити да ће већ у септембру Путин постати најпопуларнији политичар у Русији. Иако није члан ни једне партије, Путин је подржао партију Јединство која је на изборима за Думу у децембру 1999. године освојила највећи број гласова.

[уреди] Први пут председник

31. децембра 1999. године Јељцин је неочекивано поднео оставку и именовао Путина за привременог председника.Тако је Путин постао привремени председник Русије,и на том месту остаће до 2008. године.Председнички избори су одржани 26. маја 2000, а Путин је победио у првом кругу,када је остварио убедљиву победу са 52.94% победивши у већини гувернија осим у Чеченији,у неким гувернијама путин је освојио и преко 80% гласова.после истека свог првог мандата Путин се поново кандидовао на изборима 2004. године и победио са 71.34% гласова

[уреди] Путиново обнављање Русије

Пораст економије за време Путина

Владимир Путин радио је на препороду Русије,за време његове власти економија Русија расла је у просеку за 7% сваке године.Путин је радио и на учвршћивању Руске власти у свим гувернијама.Тако је смањио ризик од отцепљења далеких области побуњених националним осећањима.

[уреди] Други пут премијер (2008.)

Владимир Путин и Дмитриј Медведев

По завршетку свог другог мандата 2008. године Путин је подржао Дмитрија Медведева на изборима,притом је рекао да намерава да задржи важну политичку улогу у држави (уз додатак да ће то урадити само ако Медведев побееди на изборима).После после победе Медведева,Путин је постао премијер у новој влади.Путин је 2008. прихватио да постане председник јединствене Русије,најјаче странке у Русији.

[уреди] Популарност

Путин је веома популаран широм Русије и света,у Русији он је симбол Руског национализма.У многим православним земљама Путин је идол ултра-православцима због својих изражених осећања и делла учињена за Православље.Путин је популаран и у Србији због свог залагања за Космет.Посебно је популаран међу националистимаи побожним људима,али и међу свим Србима у Републици Српској,Црној Гори и по целом свету.25. јануара 2008. године, на седници градске скупштине Новог Сада, Путин је проглашен за почасног грађанина тог града.^[7].2007. проглашен је за човека Тајмс године

[уреди] Приватни живот

Ожењен је Људмилом Путин и имају две ћерке.Активан је верник и често истиче своје руско-православне корене^[8][9]. Тренира бокс, самбо и џудо (црни појас) и бави се скијањем.Воли животиње и има женку црног Лабрадор ретривера звану Кони,једном приликом он је сео на ногу Немачке канцеларке Ангеле Меркел у току њене посете Русији и она се јако уплашила.^[10]

[уреди] Референце

1. ^ New York Times
2. ^ Peter Baker and Susan Glasser. Kremlin Rising: Vladimir Putin and the End of Revolution,p. 40. New York, Scribner, 2005. ISBN 0-7432-6431-2
3. ^ ^{3,0 3,1} От Первого Лица
4. ^ Выпускники за 1975 год. Сајт Санктпетербуршког државног универзитета
5. ^ ПУТИН Владимир Владимирович - anticompromat.ru
6. ^ [http://www.anticompromat.ru/ivanov01/ivan01bio.html ИВАНОВ Сергей Борисович - anticompromat.ru
7. ^ Putin izabran za počasnog građanina Novog Sada - blic.co.rs
8. ^ WDR 2: Руско Бадње вече, 6. јануара 2007.
9. ^ Die neue Epoche, Online: Божић у Москви, 7. јануара 2007.
10. ^ Путинов пас уплашио Меркелову