Са Википедије

Грузија (раније Ђорђија, Ђурђијска - грузијски: საქართველო - Сакартвело) је држава на североистоку Црног Мора, на југу Кавказа. Граничи се са Русијом на северу и Турском, Азербејџаном и Јерменијом на југу.

Грузија
საქართველო (Сакартвело)

Застава Грб
крилатица: Снага је у јединству
Химна Tavisupleba
Главни град	Тбилиси 41°43′N 44°47′E
Службени језик	грузијски
Председник:	Михаил Сакашвили
Премијер:	Григол Мгалоблишвили
Независност:	Од СССР 25. децембар 1991.
Површина
- Укупно	69.700 km² (121.)
- Вода (%)	0
Становништво
- 2008.	4.630.841 ¹ (117.)
- Густина	64/km²
Валута	лари (GEL)
Временска зона	UTC +3 до +4
Интернет домен	.ge
Позивни број	+995
¹ Без Абхазије и Јужне Осетије

Главни град је Тбилиси, а број становника је 4.474.404. Независна је држава од 1991. године, а пре тога је била република у оквиру Совјетског Савеза.

[уреди] Историја

До 12. века пре нове ере у североисточној Анадолији је постојала држава Диаоха. У 6. веку пре нове ере на територији данашње Грузије су постојале две државе: Колхида (западна Грузија) и Иберија (источна Грузија). Ове земље су освојили Римљани. Грузија је 327. усвојила хришћанство као званичну државну религију и тако постала друга земља на свету која је овој религији дала државни статус, после Јерменије. Касније су Грузијом владали Византинци, Арапи и Персијанци. Крајем 10. века наступило је златно доба Грузије. Стечена је независност од Византије. Под влашћу краља Давида Градитеља (1089—1125) и краљице Тамаре (1184—1213), Грузија је између 11. и 13. века била највећа сила на Кавказу. Тај период је прекинула инвазија Монгола под Тимуром Ленком. У 16. веку Грузија је била издељена на државице које су биле под турским и персијским утицајем. Источна Грузија је 1783. закључила одбрамбени уговор са Русијом. Руски цареви су присвојили ову краљевину 1801. Западна Грузија је остала независна још један век, до 1810. Русији је требало још 54 године да успостави пуну контролу над овим областима. Последња је пала кнежевина Абхазија 1864.

После Октобарске револуције, Грузија је прогласила независност 26. маја 1918. (Демократска Република Грузија). Совјетски Савез је заузео целу Грузију до 1921. и прикључио је Закавкаској СФСР. Пероид совјетске власти био је обележен претварањем Грузије од пољопривредне земље у претежно индустријско друштво. Дана 9. априла 1991. Грузија је поново прогласила независност. Убрзо после тога дошло је до сецесије Абхазије и Јужне Осетије, праћене оружаним сукобима.

[уреди] Географија

Грузија се налази у Југозападној Азији, али је њени становници називају „балкон Европе“. Има површину од 69.700 километара квадратних. Брда и планине покривају 87% површина. На северу се налази ланац планина Велики Кавказ. На југу су западне падине Малог Кавказа и вулканска област која је део Јерменске висоравни. Измећу њих се налази Колхидска равница.

Највиши врх је Шахара на Великом Кавказу са 5.068,9 метара. Најдужа река Грузије је 1.364 километра дуга река Кура (грузијски: Мтквари), која кроз Грузију тече 351 километар, од југа ка истоку земље. Друге веће реке су: Аласани (351 km), Риони (333 km) и Енгури (213 km). Највеће језеро је Паравани (37,5 квадратних километара) на 2.073 метара надморске висине. Пећина Вороња је са 2.190 метара дубине најдубља пећина на свету.

Планине Кавказа штите Грузију од хладног ваздуха са севера, док утицај Црног мора доноси топлије време. Клима Грузије је влажно-суптропска на западу до сушне и умерене климе на истоку. Просечна годишња температура ваздуха је 15 °C на западу, а 11 до 13 °C на истоку. На западу годишње падне 3.000 милиметара падавина, а на истоку само 400.

Под шумом је 44% површина, од чега је 5% прашума. На високим надморским висинама биљни покривач је алпски. У подножју планина су области степа које се користе за пољопривреду.

Највећи градови Грузије су: Тбилиси (1.258.085 становника), Кутаиси (178.350), Батуми (118.297), Рустави (112.624), Сухуми (81.546), Зугдиди (73.014), Гори (46.680) и Поти (46.112) (стање: 1. јануар 2005).

[уреди] Језик

Планине и средњовековне цркве у унутрашњости Грузије

Службени језик: грузијски (или грузински).
Језици: грузијски (71%), руски, азерски и други.

[уреди] Етничке групе

• Грузини 83%
• Азери 6,5%
• Јермени 5,7%
• Руси 3%
• Осети 1%
• Грци <1%
• Абхази 1%
• Јевреји 0.8%

[уреди] Религија

Православни храм Самеба у Тбилисију

• Православље (89%)
• Ислам (9%)

[уреди] Државно уређење

У саставу Грузије налазе се аутономне републике Абхазија и Аџарија, као и аутономна област Јужна Осетија. Абхазија и Јужна Осетија су се 1992. отцепиле од Грузије и данас постоје као фактички независне државе.

Грузија је 7. августа 2008. године покушала војном инвазијом да заузме Јужну Осетију. Ово је довело до интервенције руских трупа и ратног ваздухопловства који су ушли у рат са Грузијом. Једна од последивца овог рата је било руско међународно признање независности Абхазије и Јужне Осетије. Ову независност је признала и Никарагва.

[уреди] Спољашње везе

• О Грузији - званична лична карта
• Министарство спољних послова
• Туристичка презентација

Викимедија остава има још сродних мултимедијалних датотека:

Грузија

Координате: 41°-43° сгш, 40°-47° игд