Са Википедије

Декларација Независности САД је, како и сам њен назив указује, документ којим је проглашена независност америчких колонија од енглеске матице. Представља један од најзначајнијих корака ка утемељивању америчке државе какву данас познајемо. Написао ју је Томас Џеферсон а у Америчком конгресу је усвојена 4. јулa 1776. године.

[уреди] Позадина

[уреди] Оснивање колонија у северној Америци

Прву енглеску колонију на северноамеричком тлу, Џејмстаун, основао је Џон Смит 1607. године у Вирџинији. 1608. године, Французи су основали Квебек, а Холанђани 1614. године Нови Амстердам. До средине 18. века Енглези су основали 13 колонија и преузели доминацију у Северној Америци, која се још више потврђује након Седмогодишњег рата, миром у Паризу, по којем су се Французи одрекли својих колонија у корист Енглеске.

[уреди] Формирање свести о припадности америчкој нацији

Незадовољни политиком матице према колонијама, понајвише енглеског краља Џорџа III, и њиховим искориштавањем, крајем 18. века ствара се осећање припадности америчкој нацији, што је довело до опште тежње за, не само ослобађањем од утицаја, већ и остваривању независности од Енглеске. Нетрпељивост према Енглеској јавља се од 1765. године доношењем закона о опорезивању колонија, увођењем такси на лична документа и пореза на чај. Колонијалисти су, огорчени односом матице према њима, кренули да дижу побуне против Енглеске, које су узбуниле посланике енглеског Парламента, који стога укидају све новодонешене мере, сем пореза на чај. Овај потез је заправо био покушај Енглеске да помогне Британску источноиндијску компанију, која је имала огромне залихе непродатог чаја и јер се у колонијама пио кријумчарени чај. Парламент је колонијама понудио продавање чаја по нижој цени од кријумчареног, али су колонијалисти жељни повода за ослобађањем од Енглеске, овај предлог одлучно одбили. У луци Бостон, колонисти су, преобучени у Индијанце, бацили товаре чаја у море у децембру 1773. године. Овај догађај је у историји познат као Бостонска чајанка и представља повод за избијање рата између Енглеске и њених америчких колонија и незванични почетак тзв. Америчке револуције (1775-1783).

[уреди] Декларација независности

Овај документ назван „Декларација независности“ (енгл. Declaration of Independence, званичан британски назив: The unanimous Declaration of the thirteen United States of America) сам по себи декларише да су 13 северноамеричких колонија „слободне и независне државе и да се све политичке везе са Великом Британијом прекидају“ и даље образлаже разлоге отцепљења од власти матице. Представља заправо наставак Резолуције Ричарда Хенрија Лија усвојене 2. јула на Конгресу, која је прва прокламовала независност колонија. 2. августа 1776. године је направљена увеличана копија овог документа којег су потписали готово сви ондашњи конгресмени и ова копија се данас чува у Државној архиви докумената у САД. Њоме се истиче и „да су сви људи створени једнаки и да је њихово неотуђиво право право на живот, слободу и срећу. Да би та права остварили, људи стварају државе и организују праведну власт. Ако је та власт штетна, они могу да је замене, укину и установе нову државу“.

Датум парафирања ове декларације представља датум настанка САД, где се и слави као Дан независности.