Дик Чејни
Са Википедије
 |
|
| По реду: | 46-ти потпредседник |
|---|---|
| Мандат: | 20. јануар, 2001–20. јануар, 2009. |
| Претходник: | Ал Гор |
| Наследник: | Џо Бајден |
| Датум рођења | 30. јануар 1941. |
| Место рођења: | Линколн, Небраска |
| Занимање: | Бизнисмен |
| Партија: | Републиканска странка |
| Председник: | Џорџ В. Буш |
Ричард Брус „Дик“ Чејни (енгл. Richard Bruce "Dick" Cheney) је 46-ти потпредседник САД, у време Џорџа В. Буша. Рођен је 30. јануара 1946. Члан је Републиканске странке.
Садржај |
[уреди] Младост и породица
Чејни је рођен у Линколну у држави Небраска. Родитељи су му Ричард и Мерџори Чејни. Одрастао је у Касперу у Вајомингу где је упознао своју садашњу жену Лин Винсент. Радио је у министарству пољопривреде.
Чејни се истицао и као ученик и као спортиста у средњој школи. Био је изабран за председника старије класе своје средње школе, представљао је школу на државним скуповима и био је члан рагби тима. Након завршетка средње школе радио је на електричним водовима и био је члан међународног братства електричара.
Након женидбе са Лин 1964, добио је две ћерке Елизабет и Мери. Данас има четири унучета. Елизабет је рођена 1966, ожењена је и има четири детета. Дипломирала је на Правном факултету у Чикагу и радила је као међународни адвокат, саветник а сада ради у одељену за Блиски Исток Стејт Дипартмента. Мери живи у Денверу у држави Колорадо и једна је од најближих очевих помоћника. Појавиле су се сумње о њеним сексуалним склоностима након подршке њеног оца амандману на државни закон о браку који не би дозволио Мери да се венча са партнером истог пола.
Дик Чејни је 1995. имао кратку улогу у филму Бруса Вилиса Умри Мушки где је играо званичника Њу Јорка.
[уреди] Образовање
Након средње школе, Чејни је добио школарину и похађао је универзитет Јејл. Након три семестра одлучио је да на неко време напусти Јејл. Сакупио је довољно новца и вратио се на студије али је већ у следећем семестру напустио факултет због лоших оцена.
Када је имао 21 годину, 1962, признао је две кривице за вожњу у пијаном стању у Вајомингу. Касније је изјавио да су га ова хапшења натерала да размисли којим путем иде. Како је сам рекао, био је на лошем путу и тако би се и наставило да није престао са пићем.
Поново се фокусирао на студије. Ишао је у Каспер Колеџ 1963. а након тога и на Универзитет у Вајомингу где је добио и диплому у политичким наукама.
Похађао је Универзитет Висконсин-Медисон као кандидат за докторат. Напустио је студије и ушао у политичке воде пре докторирања.
[уреди] Рат у Вијетнаму
Током рата у Вијетнаму од 1959. до 1966, Чејни је добио укупно 5 одлагања војне обавезе. Четири су била типа С-2 који су добијали студенти због обавеза према универзитету и једно одлагање типа 3-А које је добио 1966. када је његова жена затруднела.
[уреди] Политичка каријера
[уреди] Ранији ангажман у Белој кући
Његова каријера у државној служби почела је са радом у администрацији Никсона 1969. Био је на многим позицијама у већу за одређивање вредности потрошачке корпе, као помоћник Доналда Рамсфелда у државној канцеларији за економске могућности и у Белој кући. Код председника Џералда Форда, Чејни је постао помоћник председника и шеф особља. Био је менаџер Фордове председничке кампање 1976. док је председник кампање био Џејмс Бејкер.
[уреди] Конгрес
Године 1978. изабран је за представника Вајоминга у Представничком дому Конгреса. Чејни је поново биран пет пута служећи до 1989. Био је председник комитета за политику Републиканске партије од 1981. до 1987. Изабран је за председника конференције Републиканске партије 1989. Током своје службе у доњем дому конгреса гласао је против проглашавања дана рођења Мартина Лутера Кинга за национални празник. Као представник Вајоминга радио је на одбрани њеног посла везаног за нафту и угаљ. Федерална зграда у Касперу, регионалном пословном центру, названа је у његову част и рад у Конгресу.
[уреди] Влада
Чејни је радио као Секретар одбране у влади председника Џорџа Буша старијег Руководио је војним операцијама у Панами и на Блиском Истоку. Награђен је председничком медаљом слободе због "очувања америчке сигурности у време великих промена у свету".
Био је председник компаније Халибартон, а такође био је члан председништва Проктер и Гембла, Јунион Пацифика и ЕДС-а.
Заједо са Доналдом Рамсфелдом 1997, основао је непрофитну образовну организацију која је зове Пројекат за Нови Амерички Век чији је циљ промовисање глобалног америчког вођства.