Са Википедије

Дужина објекта је највеће растојање измећу његових ивица. Често се и за тела која су у облику намотаја или савијена, дужином сматра дужина у максимално развијеном стању.

Поред дужине, физичка тела у простору карактерише још ширина и висина, где дужина, ширина и висина међусобно граде праве углове. Ове три карактеристике се називају димензије. Дужина је мера за једну димензију.

Дужина тела омогућава да се процени његова величина. Да би се она утврдила, дужина тела се упоређује са дужином мерила или еталона. На пример, дужина зида у метрима је број пута колико се може сместити еталон метра од једне ивице зида до најудаљеније друге. За прецизније мерење, метар се дели на мање јединице, обично на 10 (дециметар), 100 (центиметар), 1000 (милиметар) итд. За веће дужине користе се веће мере, рецимо километар.

Дужина се најчешће изражава једначином: ДУЖИНА = МЕРА × ЈЕДИНИЦА МЕРЕ

Дужина физичких објеката није апсолутно непроменљива. Она може зависити од температуре или времена на пример.

У одређеним ситуацијама, термин дужина може означавати трајање, рецимо дужина дана.

У информатици, дужина регистра или низа одговара броју симбола који се у њих могу сместити.

• Види такође: мерење, јединице дужине