Са Википедије

Европска унија (скраћено: ЕУ) је међувладина и наднационална унија (заједница) двадесет седам европских држава. Унија своје корене води од Европско економске заједнице основане Римским уговором 1957. од стране шест европских држава. Од тада се Европска заједница проширила придруживањем нових држава-чланица и стекла већу моћ. Ова заједница је оформљена под садашњим именом Уговором о Европској унији (више познатим под именом Мастрихтски уговор) 1992. године. Многи аспекти ЕУ су постојали и пре потписивања овог уговора, преко разних организација оформљених 50-их година двадесетог века. Лисабонским споразумом потписаним децембра 2007. предвиђена је измена садашњих споразума како би се кориговале политичке и правне структуре Европске уније. Процес ратификације Лисабонског споразума је предвиђен је до краја 2008, али је ратификација угрожена негативним исходом на референдуму у Ирској јуна 2008.

Европска унија ствара јединствено тржиште путем система закона који се примењује у свим државама чланица, што гарантује слободан проток људи, роба, услуга и капитала.^[1] Она задржава заједничку трговинску политику, пољопривредну политику и политика у области рибарства и регионалног развоја. ^[2] Европска унија је 1999. увела заједничку валуту евро, коју је до сада усвојило 13 држава чланица.

Политичке активности Европске уније се испољавају у многим сферама, од политике здравства и економске политике до иностраних послова и одбране. Контрола пасоша на граничним прелазима држава-чланица је укинута Шенгенским споразумом.^[3] У зависности од развијености сваке земље понаособ, организација Европске уније се разликује у различитим областима.

ЕУ је дефинисана као:

• федерација у монетарним односима, пољопривреди, трговини и заштити животне средине;
• конфедерација у социјалној и економској политици, заштити потрошача, унутрашњој политици и као
• међународна организација у спољној политици. Главна област на којој ЕУ почива је јединствено тржиште које се базира на царинској унији, јединственој монети (усвојеној од стране 12 чланица), заједничкој пољопривредној политици и заједничкој политици у сфери рибарства.

Са скоро 500 милиона становника Европска унија има 31% удела у светском номиналном бруто домаћем производу (15,8 билиона америчких долара) у 2007.^[4]Унија представља своје чланице у Светској трговинској организацији и посматрач је на самитима Групе 8 и Уједињених нација. 21 чланица Европске уније је и чланица НАТО пакта. Важне институције Европске уније су Европска комисија, Европски парламент, Савет Европске уније, Европски савет, Европски суд правде и Европска централна банка. Грађани Европске уније своје представнике у Европском парламенту бирају сваких 5 година.

Садржај 1 Статус 2 Правна основа 3 Седишта институција Европске уније 4 Историја 5 Државе чланице и проширења 5.1 Кандидати за чланство, остале земље 6 Тренутна питања 6.1 Статус прекоокеанских територија 7 Економски положај 7.1 Животни стандард 7.2 Институције 8 Литература (са енглеске Википедије) 9 Референце 10 Спољашње везе 10.1 Европска унија On-Line 10.2 Остале интернет адресе

[уреди] Статус

Европска унија је најмоћнија регионална организација која тренутно у свету постоји. Као што се из претходног може видети, у неким областима где су државе чланице свој суверинитет препустиле Европској унији, може се рећи да је Европска унија федерација или конфедерација. Унија нема право да премести додатна овлашћења других чланица на себе без допуштења одређене чланице. Исто тако, одређени број чланица руководи самостално својим политикама од националног интереса, као што су инострани послови, одбрана, валута.

Захваљујући оваквом устројству, Европска унија се не може дефинисати ни као интернационална организација ни као конфедерација или федерација. Могло би се рећи да је sui generis целина.

Тренутни и будући статус Европске уније је предмет велике политичке пажње унутар неких чланица ЕУ.

[уреди] Правна основа

Правна основа Европске уније су уговори између њених чланица. Они су доношени током година. Први такав уговор је Уговор из Париза (1951) којим је оформљена Европска заједница за угаљ и челик између шест европских земаља. Овај уговор је истекао пре доношења доцнијих уговора. Са друге стране, Римски уговор (1957) и даље траје, после њега је донесен Мастрихтски уговор (1992), који је Европску унију конституисао под тим именом. Највише амандмана на Римски уговор се тицало приступа 10 нових чланица 1. маја 2004.

Чланице ЕУ су се недавно договориле око текста Европског Устава који ће, ако се ратификује од стране чланица, постати први званични устав ЕУ замењујући све дотадашње уговоре.

Ако Устав не прође приликом ратификације свих чланица, онда би можда било неопходно поново отворити преговоре у вези његовог доношења. Већина политичара и државних званичника се слажу око тога да је садашњи пред-устав неодговарајућ за тренутних 25 држава чланица (као и за будуће). Старији политичари (нарочито у Француској) имају став да ако устав не ратификује неколико чланица треба „наставити без њих“.

Видети такође:

• Уговори Европске уније
• Уговор о Уставу Европске уније

[уреди] Седишта институција Европске уније

• Европска унија нема званични главни град, а седишта њених институција се налазе у неколико различитих градова. Брисел је седиште Европске комисије и Савета Европске уније (Савет министара), као и домаћин састанака и пленарних заседања Европског парламента. Брисел се управо због овога сматра де факто главним градом ЕУ.
• Стразбур је седиште Европског парламента и домаћин је већине пленарних заседања.
• Европски суд и секретаријат Европског парламента се налазе у Луксембургу.
• Европска централна банка је смештена у Франкфурту.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Европске уније

Покушаји да се уједине диспаратне нације Европе претходе националној држави. Они су се дешавали константно кроз историју континента још од пропасти Римског Царства. Франачко царство Карла Великог, Свето Римско Царство и Пољско-Литвански Комонвелт су ујединили велика пространства. Много касније, током 19. века - царинске уније под Наполеоном и освајања нацистичке Немачке '40. година двадесетог века су имала само тренутно постојање.

С обзиром на изворне језичке и културне различитости у Европи, ови покушаји обично су подразумевали војно потчињавање невољних и непослушних нација, што би потом довело до нестабилности и коначног неуспеха. Један од првих предлога за мирно уједињење кроз сарадњу и једнакост чланства дао је зачетник пацифизма Виктор Иго (1851). Након катастрофа Првог, а затим и Другог светског рата, покретачка снага за оснивање Европске уније (односно онога из чега ће се она потом развити) значајно је порасла, вођена жељом да се Европа обнови и спречи могућност да се такви ужаси рата икада понове. Европска заједница за угаљ и челик (оформљена 1951, а коју су чиниле: Западна Немачка, Француска, Италија и земље Бенелукса) је била иницијална каписла за даље уједињење Европе.

Прва царинска унија, која се изворно звала Европска економска заједница, основана је Римским уговором 1957, а имплементирана 1. јануара 1958. Касније се променила у Европску заједницу, која је сада „први стуб“ Европске уније. ЕУ се развила од трговачког система до економског и политичког партнерства. За више детаља, молимо вас погледајте чланак Историја Европске уније.

[уреди] Државе чланице и проширења

За више информација видети Чланице Европске уније, Проширење Европске уније, Државе које се граниче са Европском унијом и Копенхагенски критеријум

Државе чланице Европске Уније Аустрија Белгија Бугарска {{Image label small|x=0.925|y=0.96|scale=400|text=[[Кипар]}} Реп. Чешка Данска Естонија Финска Француска Немачка Грчка Мађарска Ирска Италија Летонија Литванија Лукс. Малта Холандија Пољска Португал Румунија Словачка Словенија Шпанија Шведска Уједињено Краљевство Од 1. јануара 2007. ЕУ има 27 земаља чланица. Укупна површина тих 27 земаља је 4,325,675 km². Да је јединствена земља, била би седма по реду држава у свету по површини. Број грађана ЕУ (под условима Мастрихтског споразума) у 27 земаља је отприлике 496 милиона (јануар 2007). Била би дакле трећа по реду после Кине и Индије, да се ради о правој држави. У периоду од 1952/1958. шест оснивачких земаља ЕУ биле су: Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија. Деветнаест будућих земаља су јој се придружиле у „таласима проширења“ који су дати у следећој табели: Година Државе 1973. Данска, Република Ирска и Уједињено Краљевство 1981. Грчка 1986. Португалија и Шпанија 1995. Аустрија, Финска и Шведска 2004. Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка 2007. Бугарска, Румунија Напомене: Гренланд, који је саставни део Данске је на референдуму (1979) напустио све европске институције 1985. године. 1990. године територија и становништво Европске заједнице су увећани када се Источна Немачка поново ујединила са Западном Немачком. [уреди] Кандидати за чланство, остале земље Званичне земље кандидати за чланство су Хрватска и Македонија али се не зна када ће ући у Унију. Турска је такође кандидат за кога се не зна тачан датум пријема и држава око које се воде разне полемике унутар ЕУ о томе да ли би требала да буде примљена у чланство. Многе државе, као што су Норвешка, Швајцарска и Исланд, не желе да уђу у ЕУ, али с њом имају специјалне споразуме. [уреди] Тренутна питања Главна питања са којима се Европска унија у овом тренутку бави је њено проширење на југ и исток, односи са Сједињеним Америчким Државама, ревизија правила Пакта за стабилност и ратификација Устава Европске уније од стране држава чланица. [уреди] Статус прекоокеанских територија За више информација погледајте Специјалне територије Европске Уније Неке територије имају званичне односе са чланицама ЕУ захваљујући колонијалној прошлости, културним везама или географском положају. Ту се пре свега мисли на прекоморске територије Француске, Шпаније, Холандије и Велике Британије. [уреди] Економски положај Године 2005, ЕУ је имала највећу економију на свету са, БДП од 9.486•10¹² евра (или 12.427•10¹² USD са курсом од 1,31$ за 1 евро 11. јануара, 2005. [уреди] Животни стандард Следи табела са подацима о БДП по глави становника у свакој држави ЕУ понаособ. Подаци су из 2004. БДП (ППП), 2004 БДП (ППП) по становнику, 2004 БДП (ППП) по становнику у 2006, у односу на просек Државе чланице БДП (PPP) millions of међ. долара БДП (PPP) по становнику међ. долара БДП (nominal) по становнику међ. долара Европска унија 12,954,042 28,477 29,763 Луксембург 33,436 72,945 76,224 Република Ирска 179,516 42,859 49,533 Данска 195,788 36,079 48,530  Аустрија 286,767 35,002 37,378 Финска 171,848 32,822 36,928  Белгија 338,452 32,500 35,843 Холандија 524,035 32,062 38,323 Уједињено Краљевство 1,911,943 31,628 36,875 Немачка 2,605,373 31,572 33,356 Шведска 283,802 31,235 39,562 Француска 1,900,467 30,322 33,387 Италија 1,726,869 29,727 30,144 Шпанија 1,145,078 27,542 27,815 Грчка 261,018 23,519 20,545 Словенија 46,384 23,250 17,535 Кипар 18,563 22,334 20,500 Малта 8,103 20,365 13,847 Португал 210,049 19,949 17,224  Чешка Република 198,931 19,478 12,587 Мађарска 179,606 18,492 11,375 Естонија 23,927 17,802 10,342 Словачка 93,288 17,239 9,471 Литванија 52,705 15,443 8,310 Пољска 526,253 13,797 8,410 Летонија 31,841 13,784 8,401 Бугарска 76,696 10,003 3,686 Румунија 204,412 9,446 5,254 Државе кандидати: Хрватска 57,983 17,885 8,710 Турска 609,987 8,385 5,692 Македонија 16,700 8,080 2,564 Потенцијални кандидати:  Босна и Херцеговина 25,505 6,456 2,561 Србија 47,770 7,234 3,215  Албанија 18,329 5,107 2,441 Црна Гора 2.412 3.800 1.784 *Извор података ММФ PPP је скраћеница за Purchasing-Power-Parity, треба превести БДП ЕУ је мањи од БДП Сједињених Америчких држава који износи USD 38,031 по глави становника (2004). [1] [уреди] Институције Европска унија има неколико институција: Европски парламент (785 чланова) Савет Европске уније (или 'Савет министара') (27 чланова) Европски савет Европска комисија (27 чланова) Европски суд (15 судија) Европски финансијски суд (27 чланова) Савет Европе (46 чланова) Постоји неколико финансијских тела: Европска централна банка (који заједно са националним (народним) банкама чини Европски систем централних банака) Европска инвестициона банка (укључујући