Индонезија
Са Википедије
Координате: 11°ЈГ Ш - 6°СГ Ш, 95°-141° ИГД
| крилатица: Bhinneka Tunggal Ika Јединство у разноликости |
|
| Химна Indonesia Raya |
|
 |
|
| Главни град | Џакарта |
| Службени језик | индонезијски |
| Влада | Република |
| - Председник | Сусило Бамбанг Јудојоно |
| - Заменик | Јусуф Кала |
| Независност | |
| - Проглас | 17. август 1945. |
| - Призната | 27. децембар 1949. |
| Површина | |
| - Укупно | 1.904.569 km² (15.) |
| - Вода (%) | 4,85 |
| Становништво | |
| - 2005. | 222.781.000 (4.) |
| - Густина | 116/km² (61.) |
| БДП (ПКМ) | 2005 приближно |
| - Укупно | $977.4 милијарди (82..) |
| - По глави становника | $4.458 (110..) |
| Валута | Рупија (IDR) |
| Временска зона | UTC +7 до +9 |
| Интернет домен | .id |
| Позивни број | +62 |
Индонезија (индон. Republik Indonesia) је држава у Азији и главни главни град је Џакарта. Индонезија се састоји од мноштва мањих и већих острва, од којих су највећа Јава, Суматра, Целебес (Сулавеси) и Борнео (Калимантан).
Садржај |
[уреди] Историја
Историја Индонезије досеже до 2500. године пне. када на Јави и Суматри настаје више држава потакнутих трговинском разменом. Од 1511. године почиње колонијално раздобље индонезијске историје када је заузимају Португалци, а нешто касније Енглези и Холанђани. Колонијално раздобље престаје завршетком Другог светског рата 1945. године када су Индонежани прогласили независност, а Сукарно постао први председник. Његов наследник, бивши генерал Сухарто обележио је новију историју, зауставивши привредно пропадање.
[уреди] Влада
Индонезија је вишестраначка република са два законодавна дома.
[уреди] Географија
Индонезија се налази у Малајском архипелагу, највећем архипелагу на свету, између Индокине и Аустралије, и између Индијског и Тихог океана
[уреди] Привреда
Индонезија је друга по величини земља по извозу земног гаса. Главне пољопривредне културе су пиринач, чај, зачини итд.
[уреди] Становништво
Индонезија је по броју становника 4. земља у свету и највећа исламска земља. Индонежани припадају малајској групи народа. Деле се на преко 100 етничких група. Међу њима су најбројнији Јаванци 45% насељавају Јаву, Сунди 13%, Малајци 7%, Мадурци 6%. Око 90% Индонежана су муслимани, 7% хришћани у мањем броју има хиндуиста и будиста.
[уреди] Спољашње везе
Суверене државе
Авганистан • Азербејџан1 • Бангладеш • Бахреин • Брунеј • Бутан • Вијетнам • Грузија1 • Египат3 • Израел • Индија • Индонезија2 • Ирак • Иран • Источни Тимор2 • Јапан • Јемен • Јерменија • Јордан • Јужна Кореја • Казахстан1 • Камбоџа • Катар • Народна Република Кина • Кипар • Киргистан • Кувајт • Лаос • Либан • Малдиви • Малезија • Мијанмар • Монголија • Непал • Оман • Пакистан • Русија1 • Саудијска Арабија • Северна Кореја • Сингапур • Сирија • Сри Ланка • Тајланд • Таџикистан • Туркменистан • Турска1 • Узбекистан • Уједињени Арапски Емирати • Филипини
Ентитети, зависне територије и непризнате државе
Акротири и Декелија • Република Кина (Тајван) • Макау • Нагорно-Карабах • Палестина • Хонгконг • Турска Република Северни Кипар
Напомене: (1) Делом у Европи; (2) делом у Океанији; (3) већим делом у Африци.