Warning: fopen(dane.txt) [function.fopen]: failed to open stream: Permission denied in /home/zaplecze3/domains/wokanda.info/public_html/wiki/strona.php on line 347

Warning: flock() expects parameter 1 to be resource, boolean given in /home/zaplecze3/domains/wokanda.info/public_html/wiki/strona.php on line 352

Warning: fclose(): supplied argument is not a valid stream resource in /home/zaplecze3/domains/wokanda.info/public_html/wiki/strona.php on line 353
Карл I од Аустрије - Википедија

Wielka Encyklopedia Wiedzy



Szukaj:



Ostatnio oglądane:
  • Strona Głśwna [pl]
  • Wybierz język: ar | id | bg | ca | ceb | cs | da | de | et | en | es | eo | fr | he | hr | it | ko | lt | hu | nl | ja | no | pl | pt | ru | ro | sk | sl | sr | fi | sv | te | tr | uk | zh

    Карл I од Аустрије

    Са Википедије

    (Преусмерено са Карло I од Аустрије)
    цар и краљ Карл I

    Карл I Аустријски (17. август 18871. април 1922) је био последњи цар Аустро-Угарске. Владао је као Карл I од Аустрије или као Карл IV од Мађарске од 1916. до 1918., када је Аустрија постала република. Карл није абдицирао. Остатак живота, све до смрти 1922. провео је настојећи да обнови монархију.

    Садржај

    [уреди] Живот

    Карл је син надвојводе Ота Франца од Аустрије (1865.-1906.) и Марије Јозефе од Саксоније (1867.-1944.). Карл је био ожењен Зитом од Парме. Када је убијен његов стриц Надвојвода Франц Фердинанд Карл је постао престолонаследник. Наследио је 1916. старога цара Франца Јозефа. Преузео је врховну команду над аустријском војском 2. децембра 1916. Током 1917. водио је тајне мировне преговоре са Француском. Аустријски министар вањских послова је био заинтересиран само за општи мир. Карл је показивао спремност да склопи сепаратни мировни споразум. Када су 1918. процуриле вести да покушава да склопи сепаратни мировни споразум Карло је све одлучно негирао. Француски председник владе је објавио његова писма, која су показала намере склапања сепаратнога мира. министар вањских послова је због тога дао оставку, а Аустро-Угарска је још више постала овисна о Немачкој. Аустро-Угарска је била у стању расула у последњим годинама рата. Председник САД Вудро Вилсон је као део својих 14 тачака захтевао од Европе да допусти самоопределење народа. Као одговор на такву могућност Карл се сложио да се сазове парламент и да се створи конфедерација, по којој би свака етничка група имала право аутономије. Међутим ствари су брзо измицале контроле и уследило је проглашавање независности у свим деловима Аустро-Угарске. Карлова политичка будућност је постала неизвесна. Изгледало је да ће моћи владати бар Аустријом, али Аустрија је постала република.

    царица и краљица Зита

    [уреди] Живот у егзилу

    До 11. новембра 1918. све нације Аустро-Угарске су прокламовале своје тежње да се одвоје од Аустро-Угарске. Карл није абдицирао, него је побегао у Швајцарску, одакле је настојао да поврати власт. Био је охрабрен од стране мађарских националиста, па је два пута током 1921. покушао да се врати на трон Мађарске. Мађарска је остала краљевина, али без краља. У покушају да се врати на трон бар Мађарске није му успео због разних фактора укључујући и изостанак подршке од стране регента Миклоша Хортија.

    Монархисти Хортијево одбијање да помогне Карлу често описују као "издајничко". Први покушај марта 1921. да поново освоји круну Мађарске пропао је када је Хортијева влада замолила Карла да напусти земљу. Други пут у октобру 1921. прикључује му се 3.000 мађарских војника, али Краљевина СХС и Чехословачка су Мађарској предали ултиматум претећи ратом, ако се Карл крунише.

    Пошто је постао опасан по међународни поредак (Версајски поредак) и мир у Европи Француска и Велика Британија су одредиле португалско острво Мадеиру као место његова изгнанства. На Мадеири је умро 1922. од упале плућа. Карл је на Мадеиру већ дошао болестан и сломљен, а шетао је по хладном зимском дану около.

    [уреди] После смрти

    Историчари различито оцењују Карла и његов период власти. Један од највећих критичара је Хелмут Румплер, шеф једнога одела аустријске академије наука, који је описао Карла као "дилетанта, преслабога за изазове са којима се суочавао" и сматра да није био прави политичар. енглески писац Херберт Вивиан пише "Карл је велики вођа, принц мира, који је настојао да спаси свет једне године рата државник са идејама да спаси народ компликованих проблема царства". Папа га је 2004 прогласио свецем.

    [уреди] Породица

    [уреди] родитељи

    [уреди] супруга

    принцеза Зита од Бурбон - Парме (09.05.1892. - 14.03.1989.), венчали су се 21.10.1911. године, у замку Шварцау;

    [уреди] деца

    [уреди] Спољашње везе

    Change language: All | العربية | Bahasa Indonesia | Български | Català | Cebuano | Česky | Dansk | Deutsch | Eesti | English | Español | Esperanto | Français | עברית | Hrvatski | Italiano | 한국어 | Lietuvių | Magyar | Nederlands | 日本語 | Norsk (bokmål) | Polski | Português | Русский | Română | Slovenčina | Slovenščina | Српски / Srpski | Suomi | Svenska | తెలుగు | Türkçe | Українська | 中文

    Wikipedia jest zarejestrowanym znakiem towarowym Wikimedia Foundation
    Wszystkie materiały pochodzą z Wikipedii, obięte są licencją GNU Free Documentation License
    906 niezarejestrowana strona no host sprawdz strone brak hosta SEO Tools SEO Tools system wymiany linków system wymiany linków