Османско царство
Са Википедије
|
|||
 Отоманско царство на врхунцу моћи |
|||
| Империјални мото | Ел Мужафер Даима вечни победник | ||
| Званични језик | Отомански турски | ||
| Главни град | Константинопољ (Цариград, Стамбол) | ||
| Суверен | Султани из династије Османлија | ||
| Популација | око 40 милиона | ||
| Површина | 12+ милиона km²; | ||
| Установљење | 1299 | ||
| Распад | 29. октобар 1923 | ||
| Валута | Акча | ||
| Застава |  Застава из каснијег Отоманског периода |
||
Османско царство или Османлијско царство је добило име по свом оснивачу, Осману I. Осман се на турском каже Отоман (тур. Uthmān), одатле такође и назив Отоманска Империја.
Постојало је од 1299. до 1923. године (624 године). На врхунцу моћи, укључивало је Анатолију, Средњи исток, део Северне Африке и југоисточну Европу. Основало га је племе Окхуз-Турци у западној Анатолији, а владари су потекли из династије Османлија. У дипломатским круговима царство је често називано Висока порта или само Порта, што је потекло од француског превода отоманске речи Баб'и'али (тур. Bâb-i-âlî), што значи "висока капија", према церемонији добродошлице за стране амбасадоре коју је султан приређивао на улазу у палату. Ова церемонија је такође тумачена и као интерпретација позиције царства на прелазу из Европе у Азију. У своје време, Османско царство често је називано и Турско Царство или Турска, али га не треба мешати са модерном националном државом Турском. Порта је каснији назив за отоманску Владу у Цариграду.
У XVI и XVII веку Османско царство је било међу најмоћнијим светским силама, а државе Европе су се осећале угрожене због сталних турских напредовања преко Балканског полуострва. На врхунцу моћи, царство је заузимало територију од [[11.955.000 km² ]]. Од 1517. па на даље, отомански султан је био и исламски калиф, а Царство је од 1517. до 1922. (или 1924) било калифат - исламска држава. Године 1453., Османско царство је освојило Константинопољ (или Цариград) и тиме привео крају постојање Византијског царства. Град је постао отоманска престоница. Име граду је промењено тек у време Републике 1930. године, у Истанбул. Након Првог светског рата, током кога су савезници освојили већину турских територија, отоманска елита је поставила темеље савременој Турској за време Турског рата за независност.
Садржај |
[уреди] Историја
 |
За више информација погледајте Историја Османлијског царства |
Османско царство је првобитно било бејлик унутар Селџучког царства у 13. веку. Године 1299., Осман I проглашава независност Отоманског принципата. Мурат I је био први Османлија који се прогласио за султана. После освајања Константинопоља године 1453., држава постаје моћно царство са Мехмедом II као царем. Царство је достигло свој врхунац под Сулејманом I у 16. веку, када се простирало од Персијског залива на истоку до Мађарске на северозападу, и од Египта на југу до Кавказа на северу. Кроз своју шест векова дугу историју примало је културне утицаје и Истока и Запада, као што је такође оставило неизбрисив траг на територијама на којима се простирало.
Током свог постојања, царство се борило за колонијални утицај у Индијском океану. Ратна флота је послата да подржи муслиманске владаре у Кенији и Ацеху као и да одбрани османлијски монопол на трговину робовима и зачинима. У Ацеху, Османлије граде утврђење и доносе велике топове. Османлије су такође помагале холандске протестанте у борби против власти католичке Шпаније.
У 17. веку, царство слаби под утицајем спољашњих и унутрашњих непријатеља и због скупих ратова, нарочито против Персије, Русије и Аустро-Угарске. После пораза код Беча године 1683., постало је јасно да Османско царство више није било једина суперсила у Европи. Током серије реформи, царство успева да и даље буде једна од важнијих политичких сила у Европи. У Првом светском рату, придружује се Централним силама које губе рат. После Турског рата за независност (1918.-1923.), основана је модерна држава Република Турска 29. октобра, 1923. од остатака некадашњег Османског царства.
[уреди] Друштвено уређење
Главни чланак: Друштвено уређење Османског царства
Државна организација у царству је била заснована на хијерархији са султаном на врху и под њим везирима, другим дворским службеницима, и војним заповедницима.
[уреди] Култура
Главни чланак: Култура Османског царства
У Средњем веку Османлије су имале невероватно висок степен толеранције према страним културама и религијама, нарочито у поређењу са хришћанским Западом. Раније су Турци протерали Византинце из Мале Азије и даље их потискивали ка Европи. Али, како су се Османлије приближавале даље према западу и сами су примали културне утицаје покорених народа. Култура поробљених народа се уткала у турску, стварајући карактеристичну Османску културу. После заузимања Константинопоља (касније названог Истамбул) године 1453., већина цркава је остала нетакнута и само је Аја Софија претворена у џамију. Дворски живот је у многим аспектима задржао древне традиције које потичу из Персије, али је поседовао и многе елементе византијске и европске културе. Вековима је царство било уточиште протераним и прогоњеним Јеврејима из Европе, који тамо нису имали слободу исповедања сопствене вере, а која је у Османскон царству била допуштена.
[уреди] Војно уређење
Главни чланак: Војно уређење Отоманског царства
Војска је представљала сложен систем сачињен од регрута и плаћеника. Плаћеници, који су се називали "тимари", дуго времена су представљали срж отоманске војске. Коњица је користила лукове и кратке мачеве, и користила номадску тактику ратовања сличну монголској. Отоманска војска је некада представљала једну од најнапреднијих борбених сила у свету, с обзиром да су међу првима усвојили мускете. Чувени одреди јањичара чинили су елитне јединице и султанову личну заштиту. Међутим, по завршетку 17. века војна моћ опада због недостатка реформи, углавном због корумпираних јањичара. Укидање јањичарских одреда године 1826. није било довољно, и у рату против Русије, царство је оскудевало у савременом ратном материјалу и техници.
[уреди] Провинције
Главни чланак: Провинције у Османском царству
На врхунцу своје моћи, Османско царство је имало 29 провинција плус четири вазалне државе - Дубровник, Влашка, Молдавија, Кримски хаганат и Трансилванија, краљевство које се заклело на верност Порти.
[уреди] Султани
Главни чланак: Династија Османлија
Султан или Падишах, а у Европи такође познат и као Велики Турчин, био је једини владар и власт у држави, бар званично. Династија се звала такође и Османлије или Кућа Османа. Султан је уживао многе титуле као на пример Суверен Куће Османа, Султан над Султанима, Кан над Кановима, и од 1517, вођа Верних и пророков наследник, и др. Титулу султана је установио Мурат I године 1383.
[уреди] Списак султана Османског царства
- Осман I (1281-1326; беј)
- Орхан I (1326-1359; беј)
- Мурат I (1359-1389; султан од 1383)
- Бајазит I (1389-1402)
- Безвлашће (1402-1413)
- Мехмед I (1413-1421)
- Мурат II (1421-1444) (1445-1451)
- Мехмед II Освајач (1444-1445, 1451-1481)
- Бајазит II (1481-1512)
- Селим I (1512-1520; калиф од 1517)
- Сулејман I Величанствени (1520-1566)
- Селим II (1566-1574)
- Мурат III (1574-1595)
- Мехмед III (1595-1603)
- Ахмед I (1603-1617)
- Мустафа I (1617-1618)
- Осман II (1618-1622)
- Мустафа I (1622-1623)
- Мурат IV (1623-1640)
- Ибрахим I (1640-1648)
- Мехмед IV (1648-1687)
- Сулејман II (1687-1691)
- Ахмед II (1691-1695)
- Мустафа II (1695-1703)
- Ахмед III (1703-1730)
- Махмуд I (1730-1754)
- Осман III (1754-1757)
- Мустафа III (1757-1774)
- Абдул Хамид I (1774-1789)
- Селим III (1789-1807)
- Мустафа IV (1807-1808)
- Махмуд II (1808-1839)
- Абдулмеџид I (1839-1861)
- Абдул Азиз (1861-1876)
- Мурат V (1876)
- Абдул Хамид II (1876-1909)
- Мехмед V (Ришад) (1909-1918)
- Мехмед VI (Вахидедин) (1918-1922)
Примедба: Иако је Абдул Меџид II био изабран као калиф 1922., он није био султан, како је Народна скупштина укинула окупљање. Калифат је укинут 1924.
[уреди] Спољашње везе
- Отомански веб сајт - Страница са доста информација о Османлијама
- Све о Отоманском царству - Све о историји и култури Османског царства (на турском)
- Краљевска барка: Турска - Обиман сајт са доста детаљних информација
- Светске цивилизације: Отомани - Исцрпан сајт који покрива доста тога о држави и влади
- Отомани - Добар сајт који детаљно покрива разне аспекте Османског царства
[уреди] Види још
[уреди] Референце
- Barbara Jelavich, History of the Balkans, Eighteenth and Nineteenth Centuries, Cambridge University Press, 1983. ISBN 0521252490. See "Balkan Christians under Ottoman Rule", pages 39-126.
- Colin Imber, The Ottoman Empire, 1300–1650: The Structure of Power, 2002. ISBN 0333613864.
- Dimitri Kicikis,Osmanlijsko Carstvo,Plato-Biblioteke XX vek,Beograd,1999,ISBN 86-81493-77-9
- Gülru Necipo Architecture, Ceremonial, and Power: The Topkapi Palace in the Fifteenth and Sixteenth Centuries, 1991. ISBN 0262140500.
- Османлије - Турска династија.